Nezadovoljna sam

-Kako si ti? Šta ima kod tebe?

– Dobro. Ok. Ništa posebno.

Standardno pitanje, sa standardnim odgovorom, jer ne mogu da pričam i da se žalim (a tek da se hvalim), jer niko ne voli ljude koji nisu zabavni. Da iskreno odgovaram rekla bih “Hm, kako sam? Jako nezadovoljno.”, jer to je moje trenutno stanje. A nezadovoljna sam, jer sam davno prestala da se žalim kada nešto nije kako treba.

Nezadovoljna sam jer kada teta izvede djecu u vrtiću u dvorište, svi se igraju, samo moje sjedi u kolicima, a ja ne mogu ništa da kažem, jer čuvaće ga i sutra, i prekustra i ko zna do kada.

Nezadovoljna sam jer nisam dobila povišicu više od dvije godine, a ne mogu da se žalim, jer sam za vrijeme trudničkog i porodiljskog odsustva bila uredno plaćana i preko onog što refundira fond.

Nezadovoljna sam jer za 12 dana odsustva sa posla nisam ništa učinila za sebe, ni kosa, ni lice, ni nokti, ni šoping, pa čak se nisam ni naspavala, apsolutno ništa, jer trebalo je srediti kuću i paziti bebu.

Nezadovoljna sam što svaki put kada naše dijete plače, u očima mog muža ja sam kriva, jer trebala sam da vidim šta će se desiti i zatvoriti je ispod staklenog zvona, a ćutim jer nemam snage da se svađam.

Nezadovoljna sam što svaki dan nešto sklanjam i slažem, ali kada moj muž to radi, naglašava se kako to radi u vidu prebacivanja, jer ja nisam, i opet ćutim, jer ne želim da se svađam.

Nezadovoljna sam što me svi opterećuju svojim sitnim problemima (ovaj mi je izjavio ljubav – ne osjećam isto, ne znam kako da kažem svojima da sam trudna – u braku si očekuju tu, danas sam ručala to i to i nije bilo dobro, projekat na kojem radim je toliko bitan da se svjet vrti oko njega itd.), a ja imam puno veće, i ne mogu doći do riječi da ih kažem.

Nezadovoljna sam što sam u nezavidnoj finansijskoj situaciji u zadnje vrijeme, pa mi je beba prehlađena svakih 15 dana zbog vrtića, ali ne mogu da priuštim tetu da je čuva.

Nezadovoljna sam što sam mužu uvijek na zadnjem mjestu, pa šta god da se dogovorimo neko drugi se umješa. Zadnje je bilo sitnica, ali sitnice objašnjavaju velike stvari. Pričali smo o dolasku jednog dijela neke igre, a kako ćemo zajedno igrati, juče je rekao “Mislim da Davor planira da okupi nas četvoricu kada stigne da to igramo, pa ću……”, a pri tome je zaboravio šta smo pričali. Igra se igra u četvero.

Nezadovoljna sam… nezadovoljna sam za još mnoge stvari, ali ćutim. Nezadovoljna sam, jer moram da ćutim, jer gdje god pogledam neću postići ništa i da bilo šta kažem. A ako sam jako nezadovoljna, onda sam nesretna, a to je daleko od onoga dobro sam i ok sam i nema ništa. Ima svašta, i rado bih pričala, olakšala svoju dušu, ali onda ništa ne bi bilo isto, jer ja sam uvijek dobro i ok, pa nikome ne bi odgovaralo da ja budem ona sa problemima, zato ćutim.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s